Prosečna zarada (bruto) obračunata za maj 2019. godine iznosila je 76 511 dinara, dok je prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) iznosila 55 380 dinara.

Rast bruto zarada u periodu januar–maj 2019. godine, u odnosu na isti period prošle godine, iznosio je 9,7% nominalno, odnosno 7,0% realno. Istovremeno, neto zarade su porasle za 9,9% nominalno i za 7,2% realno.

U poređenju sa istim mesecom prethodne godine, prosečna bruto zarada za maj 2019. godine nominalno je veća za 9,8%, a realno za 7,4%, dok je prosečna neto zarada nominalno veća za 9,9%, odnosno za 7,5% realno.

Medijalna neto zarada za maj 2019. godine iznosila je 42 319 dinara, što znači da je 50% zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa.

Tabele:

Tabele 1. i 2. Prosečne zarade i indeksi zarada 

Tabela 3. Prosečne zarade po oblastima delatnosti 

Tabela 4. Prosečne zarade po opštinama i gradovima 

Tabela 5. Prosečne zarade u javnom sektoru 

Metodološka objašnjenja

Izvor podataka

Istraživanje o zaradama zasniva se na podacima iz obrasca Poreske prijave za porez po odbitku (obrazac PPP-PD). Prosečne zarade izračunavaju se na osnovu iznosa obračunatih zarada za izveštajni mesec i broja zaposlenih koji je izražen ekvivalentom punog radnog vremena (full-time equivalent – FTE).

Obuhvat

Obuhvaćeni su svi poslovni subjekti koji su Poreskoj upravi dostavili elektronski popunjen obrazac poreske prijave PPP-PD sa obračunatim zaradama.

Obuhvaćene su sve kategorije zaposlenih za koje su poslodavci, tj. poslovni subjekti, Poreskoj upravi dostavili elektronski popunjen obrazac PPP-PD sa obračunatim zaradama.

Definicija zarade

U istraživanju o zaradama (u skladu sa Zakonom o radu i Zakonom o porezu na dohodak građana) pod zaradom se podrazumevaju sve isplate zaposlenima na koje se plaćaju pripadajući porezi i doprinosi.

Zaradu čine:

• zarade zaposlenih u radnom odnosu, uključujući naknade za dežurstva, za rad noću i po smenama, nedeljom i praznikom; naknade za ishranu u toku rada i za neizvršene časove rada (godišnji odmor, plaćeno odsustvo, praznici, bolovanja do 30 dana, odsustvo zbog stručnog usavršavanja, zastoj u radu koji nije nastao krivicom radnika); regres za korišćenje godišnjeg odmora, nagrade, bonusi i sl.;
• naknade za rad zaposlenih van radnog odnosa (po osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova).

Zaradom se ne smatraju naknade po osnovu ugovora o delu, naknade za bolovanja duža od 30 dana, naknade troškova zaposlenima za dolazak na posao i odlazak sa posla, za vreme provedeno na službenom putu u zemlji i inostranstvu, naknade za smeštaj i ishranu tokom rada i boravka na terenu, otpremnine zaposlenima pri odlasku u penziju ili za čijim je radom prestala potreba, jednokratne naknade u skladu sa socijalnim programom, naknade troškova pogrebnih usluga i naknade štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja, jubilarne nagrade, solidarne pomoći, kao ni ostala primanja za koja se ne plaćaju porezi i doprinosi.

Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže pojedinim podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno).