Просечна зарада (бруто) обрачуната за новембар 2018. године износила је 69 949 динара, док је просечна зарада без пореза и доприноса (нето) износила 50 556 динара.

Раст бруто зарада у периоду јануар–новембар 2018. године, у односу на исти период прошле године, износио је 6,0% номинално, односно 3,9% реално. Истовремено, нето зараде су порасле за 6,5% номинално и за 4,4% реално.

У поређењу са истим месецом претходне године, просечна бруто зарада за новембар 2018. године номинално је већа за 6,5%, а реално за 4,5%, док је просечна нето зарада већа за 7,0% номинално, односно за 5,0% реално.

Медијална нето зарада за новембар износила је 39 654 динарa, што значи да је 50% запослених остварило зараду до наведеног износа.

Да би се обезбедила упоредивост података приликом рачунања индекса, која је нарушена због преласка на нову методологију од јануара 2018. године, подаци за 2017. годину добијени су из истог извора и на исти начин као и подаци за 2018. годину.

Табеле:

Табеле 1. и 2. Просечне зараде и индекси зарада 

Табела 3. Просечне зараде по областима делатности 

Табела 4. Просечне зараде по општинама и градовима 

Табелa 5. Просечне зараде у јавном сектору 

 

Методолошка објашњења
 

Извор података

Истраживање о зарадама заснива се на подацима из обрасца Пореске пријаве за порез по одбитку (образац ППП-ПД). Просечне зараде израчунавају се на основу износа обрачунатих зарада за извештајни месец и броја запослених који је изражен еквивалентом пуног радног времена (full-time equivalent – FTE).

Обухват

Обухваћени су сви пословни субјекти који су Пореској управи доставили електронски попуњен образац пореске пријаве ППП-ПД са обрачунатим зарадама.

Обухваћене су све категорије запослених за које су послодавци, тј. пословни субјекти, Пореској управи доставили електронски попуњен образац пореске пријаве ППП-ПД са обрачунатим зарадама.

Дефиниција зараде

У истраживању о зарадама (у складу са Законом о раду и Законом о порезу на доходак грађана) под зарадом се подразумевају све исплате запосленима на које се плаћају припадајући порези и доприноси.

Зараду чине:

• зараде запослених у радном односу, укључујући накнаде за дежурства, за рад ноћу и по сменама, недељом и празником; накнаде за исхрану у току рада и за неизвршене часове рада (годишњи одмор, плаћено одсуство, празници, боловања до 30 дана, одсуство због стручног усавршавања, застој у раду који није настао кривицом радника); регрес за коришћење годишњег одмора, награде, бонуси и сл.;
• накнаде за рад запослених ван радног односа (по основу уговора о обављању привремених и повремених послова).

Зарадом се не сматрају накнаде по основу уговора о делу, накнаде за боловања дужа од 30 дана, накнаде трошкова запосленима за долазак на посао и одлазак са посла, за време проведено на службеном путу у земљи и иностранству, накнаде за смештај и исхрану током рада и боравка на терену, отпремнине запосленима при одласку у пензију или за чијим је радом престала потреба, једнократне накнаде у складу са социјалним програмом, накнаде трошкова погребних услуга и накнаде штете због повреде на раду или професионалног обољења, јубиларне награде, солидарне помоћи, као ни остала примања за која се не плаћају порези и доприноси. 

Републички завод за статистику од 1999. године не располаже појединим подацима за АП Косово и Метохија, тако да они нису садржани у обухвату података за Републику Србију (укупно).