У публикацији Предузећа по величини и предузетници у Републици Србији, 2020–2022, аутора Милана Бурзановића, приказано је четрнаест најважнијих економских индикатора за микро, мала, средња и велика привредна друштва и предузетнике. Посебан значај ове публикације огледа се у детаљном приказу економског значаја сектора микро, малих и средњих предузећа и предузетника (МСПП) који су у Републици Србији као и у Европској унији препознати као један од главних покретача раста и развоја привреде како на националном тако и регионалном и локалном нивоу, са неискоришћеним потенцијалима за запошљавање, иновације и привредни раст. Такође, Уједињене нације су препознале значај сектора МСПП за реализацију циљева одрживог развоја.

Публикација омогућава сагледавање места, улоге и економског значаја сектора МСПП и компарацију са великим привредним друштвима како у погледу економских перформанси тако и динамике развоја током година.

У публикацији су приказани изабрани макроекономски показатељи у периоду од 2020. до 2022. године. Као и у претходном издању из 2023. године, сви индикатори су приказани на нивоу сектора Класификације делатности (2010), а по територији до нивоа региона према Номенклатури статистичких територијалних јединица. Уз то, публикација је обогаћена и низом графичких приказа свих 14 индикатора.

1. Бруто додата вредност по запосленом

Бруто додата вредност (БДВ) по запосленом представља индикатор продуктивности рада (напомињемо да су приказане вредности номинално изражене).

Резултати упућују и на следеће закључке:

• На нивоу Републике, у оквиру сектора МСПП, остварена продуктивност је у 2020. години била за предузетнике испод просека (за 47,9%), док је за остале припадајуће сегменте била изнад просека МСПП, и то: микро предузећа за 15,8%, мала предузећа за 38,0% и средња предузећа за 54,9%.
• И у 202 години остварена продуктивност је била за предузетнике испод просека (за 47,0%), док је за остале припадајуће сегменте била изнад просека МСПП, и то: микро предузећа за 15,5%, мала предузећа за 37,6% и средња предузећа за 53,0%.
• Слично је и у 202 години: остварена продуктивност за предузетнике је за 46,4% испод просека МСПП; изнад просека МСПП су микро предузећа (за 21,2%), мала предузећа (за 32,6%) и средња предузећа (за 51,7%).
• С друге стране, у поређењу са сектором МСПП, велика предузећа бележе продуктивност на знатно вишем нивоу (2020. године за 67,8%, 202 за 63,2% и 2022. за 51,7% изнад просека МСПП).

2. Извоз и увоз робе

Из података о извозу и увозу робе закључујемо и следеће:

• На нивоу Републике, покривеност увоза извозом је у 2020. години за сектор МСПП износила 54,7%, а за велика предузећа 101,3%; у 2021. години – за сектор МСПП 53,6%, а за велика предузећа 103,2%; у 2022. години – за сектор МСПП 53,7%, а за велика предузећа 91,5%.
• У оквиру сектора МСПП, покривеност увоза извозом у 2020, 2021. односно 2022. години је по припадајућим сегментима износила: за предузетнике 83,4%, 81,9% и 78,4%; за микро предузећа 48,4%, 53,2% и 54,5%; за мала предузећа 43,3%, 44,5% и 43,0%; за средња предузећа 65,6%, 59,9% и 60,0%.

3. Учешће домаћег и страног капитала

Структура основног капитала према пореклу разматрана је за сектор МСП – који обухвата микро, мала и средња предузећа (не располаже се подацима о капиталу предузетника, тј. неинкорпорисаних предузећа) – и за велика предузећа

Из података о структури основног капитала закључујемо:

• У посматраном периоду није дошло до битних промена учешћа страног капитала у односу на домаћи.
• Известан али и континуиран пораст учешћа домаћег капитала бележи се само у малим предузећима.

Предузећа по величини и предузетници у Републици Србији, 2020–2022.