У публикацији Предузећа по величини и предузетници у Републици Србији, 2020–2022, аутора Милана Бурзановића, приказано је четрнаест најважнијих економских индикатора за микро, мала, средња и велика привредна друштва и предузетнике.

У Републици Србији, у периоду јануар-јунј 2024. године, број живорођених је износио 28 606. У односу на исти период претходне године, када је број живорођених износио 29 203, бележи се пад од 597 односно за 2,0%.

Број умрлих у Републици Србији у периоду јануар-јун 2024. године износио је 48 864 и, у поређењу са истим периодом претходне године, када је број умрлих био 49 618, бележи се пад од 754 или за 1,5%.

Просечна зарада (бруто) обрачуната за мај 2024. године износила је 138 332 динара, док је просечна зарада без пореза и доприноса (нето) износила 100 170 динара.

Просечна нето зарада у периоду јануар-мај 2024. године, у односу на исти период прошле године, номинално је већа за 15,2%, а реално је већа за 9,4%.

Медијална нето зарада за мај 2024. године износила је 77 571 динар, што значи да је 50% запослених остварило зараду до наведеног износа.

Републички завод за статистику објављује коначне резултате Пописа становништва, домаћинстава и станова 2022. године о дневним миграцијама економски активног становништва које обавља занимање, ученика и студената, према полу и типу насељеног места, по општинама и градовима.

Укупна спољнотрговинска робна размена Србије за  период  јануар-децембар 2023. године износи:

   – 70777,4 милионa долара – пораст од  0,8% у односу на исти период претходне године;

   – 65495,9 милиона евра – пад од  1,7% у односу на исти период претходне године.

У мају 2024. издате су 2 461 грађевинска дозвола, што представља повећање од 2,4% у односу на исти период претходне године. Од укупног броја дозвола издатих у мају, 81,8% дозволa односи се на зграде, а 18,2% на остале грађевине. Ако се посматрају само зграде, 78,5% дозвола издато је за стамбене, а 21,5% за нестамбене зграде, док се код осталих грађевина највећи део односи на цевоводе, комуникационе и електричне водове (67,4%).

Укупан број кривичних пријава према малолетним учиниоцима кривичних дела у 2023. години је 2 598 и већи је за 8% у односу на 2022. годину. Број поднетих предлога већу за изрицање кривичних санкција (1 867) већи је за 15%, а број малолетника којима су изречене кривичне санкције (1 454) такође је већи, за 20%, у односу на претходну, 2022. годину.

У Републици Србији, у 2023. години, за 74 504 пунолетна учиниоца кривичних дела завршен је поступак по кривичној пријави, што је за 10% мање у односу на 2022. годину. Правноснажно је осуђено 26 919 пунолетних лица, што је за 3% више у односу на претходну годину.