18. април 1862.                                                                                                              Директори Републичког завода за статистику

Кнез Михаило Обреновић је потписао акт којим се Економско одељење Министарства финансија обавезује да води и координира све статистичке послове

Почетак државне статистичке службе у Србији званично је почео 18. априла 1862. године када је кнез Михаило Обреновић потписао акт којим се Економско одељење Министарства финансија обавезује да води и координира све статистичке послове за све гране државне управе. Министар финансија био је Коста Цукић који је формирао одељење статистике у Министарству.

Проф. др Владимир Јакшић (1824-1899) био је оснивач и начелник првог одељења за статистику у Србији. 

 Извор: Зборник закона и уредаба, 15. http://digital.bms.rs/ebiblioteka/publications/view/4080

Проф. др Владимир Јакшић био је српски економиста, статистичар и метеоролог. Оснивач је првог одељења за статистику у Србији и прве мреже метеоролошких станица.

Гимназију је завршио у Београду, трговачки курс у Бечу, а државне науке је студирао у Тибингену и Хајделбергу. Од 1847. године радио је у Министарству финансија, где је самоиницијативно прикупљао статистичке податке. Већ 1850. године поднео је Државном савету предлог о стварању државне статистичке службе. Године 1852. постављен је за професора економских предмета на Лицеју. Онда се 1862. године враћа у Министарство финансија као начелник економског одељења, а 1864. године постаје начелник новооснованог одељења државне статистике. Уредио је одељење, али и установио статистички рад у Србији. Најважније његово дело је Државопис Србије, чије је издавање почело 1863. године.

Први је започео са метеоролошким мерењима у Београду и Србији (1848) и први писао о метеорологији у Србији, тако да се сматра оснивачем српске метеорологије и климатологије. Већ после 3 године метеоролошких мерења, 1851. урадио је прву студију климе Београда, базирану на резултатима сопствених мерења и осматрања за период 1848–1850. Био је оснивач метеоролошке мреже станица тако да је, његовом заслугом, Србија 1857. године имала чак 27 метеоролошких станица, што је у то време представљало једну од најгушћих метеоролошких мрежа у оквиру једне државе. Пензионисан је 1888, а његов посао на пољу статистике наставио је Богољуб Јовановић. Изабран је 8. јануара 1850. године за редовног члана Друштва српске словесности у Београду.

Додељен му је аустроугарски Орден Франца Јозефа, Орден румунске круне, грчки Орден Спаситеља, руски Орден Свете Ане, Орден Светог Станислава, српски Kраљевски орден Белог орла и Орден Таковског крста. Био је редовни члан Друштва српске словесности, Српског ученог друштва и почасни члан Српске краљевске академије

Изашао је из штампе први Државопис Србије

Најважнија публикација коју је издавала званична статистика тога доба био је Државопис Србије, чије је издавање почело 1863. године. Издато је 20 свезака, а последња је објављена 1894. године (1863, 1865, 1869, 1870, 1871, 1872, 1873, 1874, 1879, 1880, 1882, 1883, 1884, 1889 - свеска 14, 15 и 16, 1890, 1892, 1893, 1894).

У Државопису су се обајвљивали статистички подаци о климатским условима, кретању људства, броју житеља, ценама, промету у унутрашњој и спољној трговини. Објављени су и подаци пописа становништва (1863, 1866, 1874. и 1884.) као и подаци пописа стоке. У Државописима су се објављивали и извештаји са Међународних статистичких конгреса. 

Извор: Старе и ретке књиге https://www.stat.gov.rs/sr-cyrl/publikacije/?d=11&r=

Спроведен Попис људства

У сврху установљења нове пореске основице по пореском закону из 1861. године, припреман је, осми по реду, Попис за 1862. годину али је због сукоба са Турцима и бомбардовања Београда попис одложен и спроведен је 1863. године „са главним задатком да се попишу непокретна имања и личне услуге, дакле за порески катастар“. Резултати овог пописа, осмог по реду, објављени су у свесци II Државописа Србије.

На петом статистичком конгресу у Берлину, одржаном од 4. до 12. септембра 1863, Србија је по први пут имала званичног представника, Владимира Јакшића, који је усмено саопштио стање административне статистике у Србији. Договорена је размена статистичких података.  

Основано посебно статистичко одељење при Министарству финансија

Статистички рад захтевао је и одвојену организацију, па се 1864. године из Економског одељења Министарства финансија издваја посебно Статистичко одељење, чиме државна статистика постаје посебна служба. Статистичко одељење имало је три стручна статистичара, а министарства по једног.

Зборник закона и уредаба, 17: http://digital.bms.rs/ebiblioteka/publications/view/4082

Предмет Статистика предаје се као обавезан на два (од укупно три) факултета Високе школе (на филозофском и правном факултету), на основу закона од 24. септембра 1864, којим је Лицеј претворен у Велику школу. У пракси се изучавању статистике није поклањало много пажње. Студенти су сматрали да је споредан предмет, штампаних уџбеника није било, а предавали су углавном професори других струка, узгред и без великог одушевљења. Видних трагова те наставе није остало. (Извор: Лазо М. Костић: Теориска статистика, Издавачко и књижарско предузеће Геце Кона а. д., Београд, 1937, стр. 72)

Попис људства

Девети попис људства извршен је у октобру 1866. године. У статистичком одељењу Министараства финансија, под руководством Владимира Јакшића, израђени су формилари и правила пописивања и извршене су озбиљније припреме за извођење пописа. Попис је обухватио целокупно становништво, подразумевајући под тим и све Цигане, насељене као и ненасењене. Питања о становништву су проширена, поред пола и брачног стања регистровани су и подаци о старости, занимању, писмености и др. Мада се из техничких разлога сви ти подаци нису могли обрадити. Попис је у свих 17 округа извршен у исто време као и у вароши Београд. Међутим попис у Београду није био комплетан па је почетком 1867. године обављено поновно пребројавање људства и то у року од једног дана. Тако је резултат пописа из 1866. године коригован.
Попис из 1866. године може се сматрати првим модерним српским пописом.
Резултати овог пописа објављени су у свесци III Државописа Србије, а подаци о занимањима у свескама XII и XIII.

Обављен је попис стоке (коња, говеда, свиња, оваца, коза), и прикупљени подаци о броју кошница, запрежних кола, плугова и ралица. Резултати овог пописа, укључујући и обрачун вредности стоке, објављени су у Државопису Србије, свезска IV, у раду Попис кућевне стоке Србије у години 1866.

Обављен је попис обрађевина (обрадивог земљишта), којим су прикупљени подаци о површинама под следећим пољопривредним културама: пшеница, раж, јечам, кукуруз, крупник, овас, хељда, просо, кромпир, купус, дуван, лан и конопља. Површина је дата у мерама уобичајеном у народу: за њиве у данима орања, за ливаде у косама и за винограде у мотикама. Извршена је и процена стоке за орање (коња и волова). Прикупљени су и подаци о броју воденица и сувача, казана за ракију и дудова. Резултати овог пописа објављени су у Државопису Србије, свезска V, у раду Попис обрађевина (обрадивог земљишта) Србије у години 1867.

Од 17. до 23. септембра одржан шести статистички конгрес у Фиренци. Званични представник Србије био је Владимир Јакшић, који је поднео извештај на француском језику о стању званичне статистике у Србији и о томе шта је од ранијих закључака конгреса већ усвојено у Србији. Јакшић је приказао резултате метеоролошких мерења у Србији и допринео предлогу о размени метеоролошких података међу државама, као и зачетку идеје о стварању Међународног метеоролошког конгреса. Италијански краљ Виктор Емануел одликовао је Владимира Јакшића, као и остале управитеље националних статистика присутних на конгресу, орденом Св. Мауриција и Лазара. (Извор: Известије (извештај) о шестој седници статистичног конгреса одржаног у години 1867. у Флоренцу, Државопис Србије, III. свезска, стр. 116-123 и Слободан Плазинић: Из историје српске метеорологије, АГМ књига, Београд, 2012. стр. 34).

Од 22. августа до 2. септембра одржан седми статистички конгрес у Хагу. Званични представник Србије био је Владимир Јакшић. (Извор: Извештај о седмој седници статистичног конгреса одржаног у години 1869. у Хагу, Државопис Србије, свезска IV).

 Попис људства

Десети попис људства извршен је у децембру 1874. године, представља нову акцију статистичког одељења са још потпунијим резултатима у односу на попис из 1866. године. Припреме за попис су биле обимније, питања о становништву су нешто проширена и цела акција пописа изведена је на задовољавајући начин.

Објављена Статистика наставе

Статистика наставе у Кнежевини Србије за 1871-72. и 1872-73. школску годину издата је 1876. године. Ову публикацију издавало је Министарство просвете и црквених послова све до 1912. године када су објављени подаци за 1904-1905. школску годину. 

Попис у ослобођеним крајевима

Статистичко одељење припремало је попис за крај децембра 1880. године у складу са препорукама петроградског статистичког конгреса од 1872. године. Међутим, рат са Турском 1877. и 1878. године и политичке прилике после рата омеле су спровођење пописа. У међувремену је Србија на берлинском конгресу 1878. године добила признање своју пуне политичке независности на проширеној територији са окрузима нишки, пиротски, врањски и топлички.
Да би утврдили бројно стање људства у облобођеним крајевима Влада је у фебруару 1879. године наредила спровођење пописа. Попис је трајао од 22. фебруара до 22. марта. Пописни листови који су том приликом коришћени нису се разликовали од оних коришћених у попису 1874. године. Пописом су прикупљени следећи подаци: број кућа и породица, становници по полу, по брачном стању и по вероисповести и „порез плаћајуће главе“. Попис су извршиле среске комисије. Резултати овог пописа објављени су у свесци 11 Државописа Србије.

Донет Закон о устројству званичне статистике 8. априла 1881. године 

Овим законом о званичној статистици предвиђено је оснивање Управе званичне статистике при Министарству финансије. Управа има Статистички биро и Централни статистички одбор од девет чланова. Управник званичне статистике је на челу Статистичког бироа, а уједно је члан Централног статистичког одбора. У сваком министарству одредиће се по један статистички референт, а сваки округ ће формирати окружни статистички одбор. Утврђује се одговорност за тачност података. (Извор: Српске новине, бр. 84 од 18. априла 1881 год, стр. 533 и Зборник закона и уредаба у Кнежевини Србији, изданих од 18 августа 1880. до 26 јуна 1881, број 36, Државна штампарија, Београд, 1881. стр. 621-627).

Нажалост, овај закон није одмах нити у потпуности спроведен. Није формирана Управа званичне статистике, већ су статистички послови остали у надлежности Статистичког одељења. Управа званичне статистике се не помиње нити у Календару са шематизмом Књажества (касније Краљевине Србије), нити у званичним статистичким публикацијама (као издавач) све до доношења Закона о уређењу државне статистике 1901. године. Централни статистички одбор формиран је Указом од 13. маја 1888. године, дакле тек после доласка Богољуба Јовановића на место начелника статистичког одељења.

У Предговору Статистичког годишњака Н.Р. Србије за 1951 годину, Милош Мацура, директор Завода за статистику и евиденцију НРС, даје кратак осврт на седамдесетогодишњицу првог закона о статистици у Србији и наводи следећу оцену: "Овај закон донет је после великих напора и значајних резултата које је статистика Србије постигла, а био је правни основ на којем се она даље развијала. По својим концепцијама, први српски закон о статистици претстављао је за тадашње прилике напредан акт а истовремено и успех статистичара оног доба. Не треба губити из вида да тадашње политичке прилике нису биле нарочито повољне за развијање научног и истраживачког рада на широј основи. Историјат Друштва српске словесности, Српског ученог друштва, развој Лицеја, Велике школе и дискусије о Универзитету очигледно показују да је у то доба прогресивним идејама, које су се односиле на делатност ове врсте, било веома тешко да се афирмирају и остваре. И баш зато треба одати признање статистичарима онога времена, а нарочито Владимиру Јакшићу и Богољубу Јовановићу, за све оно што су на подручју статистике постигли". 

У новембру Владимир Јакшић постаје члан Статистичког друштва из Париза.

Десет месеци после доношења Закона о устројству званичне статистике у документима Министарства финансија и даље се не помиње Управа званичне статистике. Народна скупштина је донела, а краљ Милан Обреновић је 21. децембра 1882. године потврдио Закон за устројство министарства за народну привреду, овај закон је објављен у Српским новинама тек 23. марта 1883. године. У априлу је, у оквиру реорганизације министарстава, по Закону о устројству Министарства за народну привреду (из децембра 1882. године) и распису Министарства финансија из марта, Статистичко одељење прешло из Министарства финансија у новоосновано Министарство народне привреде, заједно са Владимиром Јакшићем као начелником. Јакшић је руководио овим одељењем све до 1888. године када је пензионисан. Њега је на том месту заменио Бољољуб Јовановић реформатор српске статистике.

 Извор: Државни календар Краљевине Србије, 1898.

Попис људства и имовине

Попис из 1884. године извршен је на основу Закона о попису људства и имовине од 14. јула 1884. године. Он је као и ранији пописи имао за циљ да пружи потребне податке за одмеравање пореза и тек узгред демографски важне податке.

Резултати овог пописа објављени су у свесци 14 Државописа Србије. Објављени су подаци о броју домова и становника по општинама и насељима у границама од 1884. године. Подаци о становништву су дати по полу и брачном стању, по писмености, народности и вероисповести, не и по старости и занимању.

https://www.uzzpro.gov.rs/biblioteka-digit.html

Основан Међународни статистички институт, а Србија се нашла међу 23 земље из којих су предложени чланови за новоосновани институт.

Владимир Јакшић је изабран за члана Међународног статистичког института. (Извор: Members of the International Statistical Institute, a cumulative list for the period 1885-2002, International Statistical Institute, Voorburg, 2003). 

У децембру наредне године Јакшић постаје члан статистичког друштва из Лондона (Collegium Oecumenicum rationariis gentium arte Statistica). 

A History of the International Statistical Institute, 1885-1960, The Hague: International Statistical Institute.

Др Богољуб Јовановић долази на чело статистичке службе.

Др Богољуб Јовановић (1839–1924) рођен је 2. јуна 1839. године као Бохумил Сњећиви (чеш. Bohumil Snětivý) у месту Бохданеч (данашње Лазње Бохданеч, чеш. Lázně Bohdaneč, у Чешкој Републици). Средњу школу је похађао је у Прагу. Са родитељима и четири сестре, 1852. године напушта Бохданеч и, после краћих боравака у Буковици крај Слатине и Сентомашу (данашњи Србобран), 1857. године долази у Београд. Примљен је у српско „сажитељство” (држављанство) 1870. године, а затим је примио име Богољуб и презиме Јовановић, по очевом имену Јан – Јован.

Крајем 1866. ступио је у службу београдске царинарнице, одакле је премештен у Министарство финансија, а крајем 1868. у статистичко одељење. Од тада па до пензионисања 1907. године, без прекида је остао у служби државне статистике, мењајући положаје како је надлежност за статистику прелазила из једног министарства у друго, 1888. долази на чело статистичког одељења у Министарству народне привреде, а 1901. на чело новоосноване Управе државне статистике. Био је доктор наука, познавалац страних језика и човек велике енергије. Проучавао је и преводио дела европских економиста и статистичара (фон Шел [нем. Hans von Scheel], фон Шмолер [нем. Gustav von Schmoller], Блок [франц. Maurice Block]) и примењивао њихове модерне мисли и методе. Као начелник државне статистике био је одговоран за уређивање и издавање Државописа Србије, Статистике Краљевине Србије, Статистичког годишњака, као и осталих званичних издања државне статистике. Учествовао је у формулисању низа закона којима су крајем XIX и почетком XX века установљени систем и методе званичне статистике у Србији. Његово руковођење државном статистиком окарактерисано је као време њеног процвата. Међутим, сам Јовановић је временом све више критички оцењивао утицај емпиријских сазнања на тадашње политичко одлучивање у смислу друштвеног бољитка. Са историјског гледишта, Јакшићево и Јовановићево статистичко дело пружа детаљну слику друштва и прилика у Кнежевини и Краљевини Србији, и до данашњег дана служи историчарима као поуздан извор. Од његових статистичких радова вреди поменути концептуалне доприносе: Основа за статистику наставе, Основа закона о редовном попису становништва и домаће стоке, Основа о управи државне статистике и др. Био је члан Међународног статистичког института и објављивао радове и на немачком језику. Био је дописник чешких и немачких листова, и сарадник великих немачких енциклопедија. Његово главно и најпознатије дело ван области статистике је „Краљевина Србија и српски народ од римског доба до садашњости” (нем. „Das Königreich Serbien und das Serbenvolk von der Römerzeit bis zur Gegenwart”). Први том је написао аустријски балканолог Феликс Каниц (нем. Felix Kanitz) уз Јовановићеву сарадњу, други том је приредио и издао Јовановић после Каницове смрти на основу његових белешки, а трећи том је написао сам Јовановић. У Српско учено друштво, као редовни члан Одбора за науку примљен је 1879. године, а након гашења те установе 1892. године, као почасни члан преведен је у редове његове наследнице – Српске краљевске академије. Додељен му је Краљевски орден Карађорђеве звезде, Краљевски орден Белог орла, Краљевски орден Светог Саве, Орден Таковског крста и Орден Милоша Великог.

Именовани чланови Централног статистичког одбора и Окружних статистичких одбор

Указом од 13. маја за чланове Централног статистичког одбора постављени су: Милан Ђ. Милићевић, библиотекар народне библиотеке, Младен Јанковић, ђенералштабни пуковник, Пера Тодоровић, начелник I класе одељења за трговину, радиност и саобраћај у Министарству народне привреде, Милисав Миловановић, председник II класе Пореске управе, Светозар Милојевић, књиговођа I класе Министарства финанције, Владимир Карић, професор Прве беогр. гимназије, др Милан Јовановић, практички лекар и Миленко Жујовић, секретар Министарства правде (Извор: Српске новине, број 109 од 15. маја 1888, стр. 477). У складу са Законом о устројству званичне статистике, Богољуб Јовановић, начелник Статистичког одељења, уједно је члан Централног статистичког одбора.

Указом краља Милана Првог од 24. јула постављени су чланови Окружних статистичких одбора (Извор: Укази о именовањима чиновника, Српске новине, број 162 од 24. јула 1888, стр. 725).

Поштанско-телеграфско одељење Министарства народне привреде је објавило књигу Статистика краљевско-српских пошта за 1881-1887 рач. год. (на основу званичних података израдио Јулије М. Михајловић – Ханџарлија). (Извор: Српска библиографија, Књиге 1868-1944, Књига 17, Народна библиотека Србије, Београд, 2005, стр. 182-183).

Министарство финансија објављује Распис свима царинарницама који садржи Образац за израду статистичких прегледа о обрту спољне трговине (Српске новине, број 143 од 1. јула 1888, стр. 635-638).

Обављен је попис обрађене земље. Резултати овог пописа објављени су у трећој књизи Статистике Краљевине Србије (Statistique du Royaume de Serbie), Попис обрађене земље у Краљевини Србији 1889. године. (Извор: Статистички годишњак Краљевине Србије, друга књига, 1894-1895, Статистичко одељење Министарства народне привреде, Београд, 1898.)

Донет Општи закон о попису становништва и домаће стоке

Општи закон о попису становништва и домаће стоке од 5. децембра 1890. представља крупан преокрет у развитку српске статистике. Према њему је утврђен општи принцип према коме се становништво у Србији пописује сваке пете године, на дан 31. децембра пописне године. Попис, по закону, врше општински судови помоћу својих пописивача, с тим што су државни и општински службеници, наставници свих школа, свештеници и други писмени грађани били дужни да на позив општинског суда бесплатно врше пописивачке послове у месту свога становања. Кад пописивачи заврше пописивање, пописну грађу предају општинском суду, који је, после проверавања, или потврђује или наређује њену исправку. Пописни материјал су достављали општински судови вишим органима, преко којих је он био концентрисан у статистичком одељењу ради обраде. Тек од овог пописа снима се уједно стално (настањено) и присутно (фактичко) становништво. Овај Закон је све до Првог светског рата стриктно извршаван.

Попис становништва

Попис од 31. децембра 1890. годне сматра се првим пописом извршеним у складу са савременим захтевима статистике. У овом попису регистровано је стално становништво по полу и месту рођења, по годинама старости и брачном стању, по матерњем језику и поданству, по вероисповести, писмености и занимању. Ови подаци су објављени за свако насеље у Србији осим податка о занимању који су дати по срезовима. Поред тога дати су и подаци о броју кућа и породица за свако насеље. Први резултати пописа објављени су у књизи Претходни резултати Пописа становништва у Краљевини Србији, а коначни подаци у пет свезака у књизи Статистика Краљевине Србије.

Објављени претходни резултати Пописа становништва у Краљевини Србији

Претходни резултати Пописа становништва и домаће стоке у Краљевини Србији, који је спроведен 1890. године, излази из штампе 1891. године. У овој едицији укупно је објављено 5 књига, а односиле су се на претходне резултате пописа из 1890, 1895, 1900, 1905 и 1910. године.

Објављена прва серијска публикација Статистика спољне трговине Краљевине Србије

Публикација под називом Упоредни преглед спољне трговине Краљевине Србије од 1879. до 1890. године и приход царински од 1881. до 1890 изашла је из штампе 1891. године. Од 1896. до 1901. године ова публикација је излазила сваке године, а потом 1904, 1910. и 1914. године.

Едиција Статистика Краљевине Србије први пут излази из штампе

Укупно је објављено 32 књигe. Последња, 32 књига, објављена је 1913. године. Ова серија обухватала је статистичке податке из области пописа становништва, статистику рођења, венчања и умирања, општинске приходе, статистику кривичног и грађанског суђења, статистику наставе, попоис обрађене земље, попис домаће стоке, статистику земљорадње и жетвеног приноса и податке о приходима и издацима Краљевине Србије.

Издат је Први Статистички годишњак Краљевине Србије

Годишњак је садржао податке из 1893. године. Укупно је објављено 13 књига у оквиру ове едиције, а последњи Статистички годишњак Краљевине Србији излази 1914. године са подацима који су се односили на 1909. и 1910. године.

Објављена је прва свеска Прилога за статистику Краљевине Србије (Matériaux pour la Statistique du Royaume de Serbie), Црквена и манастирска имовина у Краљевини Србији на крају 1888. год. у издању Статистичког одељења Министарства народне привреде. У Предговору, који је потписао Богољуб Јовановић, начелник статистичког одељења, наводи се да је Централни статистички одбор одлучио да се статистичка грађа мањег обима штампа у одвојеној публикацији под називом Прилози за Статистику Краљевине Србије.

Попис становништва и домаће стоке у Краљевини Србији извршен је 31. децембра 1895. године. То је био други редовни попис по Закону о попису становништва и домаће стоке од 5. децембра 1890. године. Правила и упуства за извршење пописа становништва и домаће стоке од 4. октобра 1895. год. објављена су у Српским новинама, службеном дневнику Краљевине Србије, број 228. од 10 октобра 1895. Објављени су претходни и коначни резултати пописа становништва. Коначни резултати пописа становништва су објављени у књизи XII Статистике Краљевине Србије, Попис становништва у Краљевини Србији 31. децембра 1895. године, у издању Статистичког одељења Министарства народне привреде Београд, 1898. Резултати пописа домаће стоке су објављени у XI књизи Статистике Краљевине Србије, Попис домаће стоке у Краљевини Србији 31. децембра 1895. године, у издању Статистичког одељења Министарства народне привреде Београд, 1898.

Објављена публикација Статистика цена пољопривредних производа у Краљевини Србији

за период од 1890. до 1895. објављена је 1897. године. 

Статистика цена пољопривредних производа у Kраљевини Србији од 1896. до 1900. године, 

Статистика цена пољопривредних производа у Kраљевини Србији од 1901. до 1905. године, објављена је 1906. године

Основана Управа државне статистике

Настојањем Богољуба Јовановића, 15. јануара 1901. године, донет је закон којим је обезбеђена самосталност статистичке службе и основана Управа државне статистике са својим централним статистичким одбором. 

Основана Дирекција државне статистике при Министарству социјалне политике Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца

Попис становништва

После Првог светског рата, први  попис је спроведен 31. јануара 1921. године иако границе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца још нису биле дефинитивно утврђене. Попис из 1921. године рађен је као Попис 1910. по начели "присутног становништва" и није обухватио национално изјашњавање, па је матерњи језик био основа за утврђивање етничке припадности.

Претходни резултати овог пописа објављени су 1924. године, а дефинитивни су објављени тек 1932. године.

Објављен Статистички годишњак Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца

Укупно је објављено десeт књига, а последња десeтa објављена ја 1941. године.

Попис становништва

Други попис становништва у Kраљевини Југославији организован је у периоду од 1. до 20. априла 1931. године. На овом попису, поред матерњег језика и вероисповести, постављено је и питање о народности испитаника. Под питањем о народности припадници свих јужнословенских народа били су евидентирани као једна целина, односно као једна народност – „југословенска“. Уколико лице није било „југословенске“ народности, евидентирала се тачна припадност одређеној народности. 

Дефинитивни резултати Пописа становништва од 31. јануара 1931. године објављени су у четири књиге, прва је објављена 1937. године, а последња четврта 1940. године.

У првој књизи објављени су подаци о присутном становништву, броју кућа и домаћинстава, у другој присутно становништво по вероисповести, у трећој присутно становништво по писмености и старости и у четвртој присутно становништво по главном занимању.

Ове публикације уредио је тадашњи шеф државне статистике др Рудолф Андрејка (1880-1948), који је такође уређивао и последњих пет издања Статистичког годишњака.

26. фебруара 1945.

основана Српска земаљска статистика - претеча данашњег Републичког завода за статистику

(Службени гласник НР Србије бр. 4/45) 

Статистички уред НР Србије

Донет закон о општедржавном привредном планирању и државним органима за планирање, по коме Српска земаљска статистка постаје Статистички уред НР Србије 

Статистички уред НР Србије и статистички уреди при народним одборима постају органи Савезног статистичког уреда

Према Уредби о оснивању и раду Савезног статистичког уреда и статистичких уреда у народним републикама, статистички уред НР Србије и статистички уреди при народним одборима постали су органи Савезног статистичког уреда. Статистички уред НР Србије био је непосредно подређен Савезном статистичком уреду, а одговарао је Влади НР Србије. Статистички уреди при народним одборима били су под непосредним руководством Статистичког уреда НР Србије.

Спроведен први послератни Попис становништва

Због потреба да се у што краћем року прикупе подаци о штетама насталим услед ратних разарања, 1948. године извршен је тзв. „скраћени“ попис.

Објављен Статистички годишњак

У децембру 1950. године изашао је из штампе Статистички годишњак у 50 примерака. Излазио је до 1954, а затиме је његово објављивање поново настављено 1974. године.

Променом друштвеног уређења и ова едиција је мењала наслове:

1950–1954. под називом „Статистички годишњак НР Србије“

1974–1990. под називом „Статистички годишњак СР Србије“

1991–2010. под називом „Статистички годишњак Србије“

од 2011. објављује се под називом „Статистички годишњак Републике Србије“

Завод за статистику и евиденцију НР Србије

Статистичком уреду НР Србије припојила се и евиденција као посебан вид активности, односно Статистички уред НР Србије прераста у Завод за статистику и евиденцију НР Србије

Покренута едиција Саопштење

Едиција Саопштење је покренута с намером да основни резултати статистичких истраживања што пре буду на располагању медијима и другим корисницима. Током једне године  у просеку се објави око 350 бројева ове едиције.

Покренута серијска публикација Месечни статистички преглед

Едиција обухвата серије податка са месечном и кварталном периодиком. Подаци за текућу годину су најчешће претходни резултати и подложни су корекцијама.  Поред података Републичког завода за статистику објављују се и подаци Националне службе за запошљавање о незапосленим лицима и Народне банке Србије о новчаним средствима.

 Едиција излази од:

1952–2009. под називом Месечни статистички преглед

2010– под називом Месечни статистички билтен

Попис становништва

Попис становништва 1953. је обавио Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ 31. марта 1953. године. Пописница, образац је садржао 25 питања за свако лице и Лист за домаћинство са упутством за попуњавање.

Покренута едиција Билтен

Први број из едиције Билтен одштампан је 1955. године и представља једну од најстаријих публикација РЗС-а. Билтени су посвећени резултатима једног истраживања или једне статистичке области. Развојем веб-сајта и базе података постепено се укида објављивање резултата статистичких истраживања у овој едицији.

Објављен први број из едиције Прикази

У овој серији објављују се оригинални радови статистичара са коментарима и широм статистичком анализом.

Ова едиција излази од 1955. године и неколико пута је мењала назив:

1955-1957. Прикази

1957-1963. Прикази и студије

од 1978 се објављује под називом Студије и анализе.

Завод за статистику НР Србије

Донет Закон о органима управе у НР Србији (Службени гласник НР Србије бр. 21/56), према овом Закону Завод за статистику и евиденцију НР Србије прераста у Завод за статистику НР Србије, то је практично значило дефинитивно ослобађање статистике од послова евиденције.

Донета Уредба о организацији и раду Завода за статистику НР Србије

(Службени гласник СР Србије бр. 13/58 од 29.03.1958.), којом је нешто прецизније утврђена надлежност, задаци и организација Републичког завода за статистику. 

Ново раздобље у развоју статистичке службе и њене организације, почиње укидањем срезова које је на целој територији Републике текло по етапама од 1958-1967. године. На ужој територији Републике формирано је 9 подручних завода за статистику у развијеним центрима. У САП Kосову формирани су општински статистички органи (углавном у седиштима бивших срезова), а у САП Војводини и бивши срески заводи за статистику постају истурена одељења Покрајинског завода за статистику.

Попис пољопривреде

Циљ пописа пољопривреде 1960. године био је прикупљање података за комплексно сагледавање пољопривредних газдинстава, њихових међусобних односа, структура и дистрибуција.

Резултати овог пописа објављени су у две књиге:

Књига I - Основни подаци индивидуалних газдинстава по насељима, објављена 1963. године у издању Савезног завода за статистику

Књига II - Коначни резултати пописа друштвених и индивидуалних пољопривредних газдинстава 1960, објављена 1967. године у издању Савезног завода за статистику.

Попис становништва

Попис становништва 1961. је обавио Савезне завод за статистику ФНРЈ, 31. марта 1961. године. Пописница, образац је садржавао 21 питање за свако лице, Лист за домаћинство и Упитник за стан са упутством за попуњавање. Представља први попис који је спроведен на почетку деценије, а након њега усклађено је редовно спровођење пописа на сваких десет година.

Покренута едиција Општинаска статистичка документација

У овој едицији публиковани су резултати статистичких истраживања који су од интереса за органе општинских скупштина и друге кориснике који прате привредни и друштвени развој општина. По правилу у једној свесци су дати подаци из једне области, а број обележја је знатно већи од оног који је публикован у едицији Општине у Србији. Ова едиција је престала да се објављује 2002. године.

Објављен први број едиције Радни документ

Ова серијска публикација настала је са циљем да кориснике упозна са проблематиком статистичког истраживања, квалитетом статистичке грађе, пробним рачуницама на основу нових методологија, као и са другим питањима из области методологије и организације истраживања. Садржи теоријске, методолошке и аналитичке радове.

Попис становништва

Попис становништва 1971. организовао је и спровео Савезне завод за статистику СФРЈ, 31. марта 1971. године. Пописница, образац је садржавао 21 питање за свако лице, Лист за домаћинство и Упитник за стан са упутством за попуњавање. Овај попис је четврти послератни попис. 

Објављена публикација Општине у Србији

Публикација је настала 1974.  године, уважавањем потреба корисника за комплексним увидом у стање и развој  појединих општина. По садржају, обиму и начину приказивања ова едиција представља статистички годишњак за општине. Поред података Републичког завода за статистику, ова публикација садржи и одређене податке појединих произвођача званичне статистике као што су Министарство унутрашњих послова, Министарство финансија, Републички  геодетски завод, Национална служба за запошљавање и Институт за јавно здравље Србије.

Едиција је излазила од 1974. до 2010. под називом „Општине у Србији“, а од 2011. под називом  „Општине и региони у Републици Србији“.

Објављена едиција Међуопштинске регионалне заједнице 

Ова едиција је настала као потреба да се издаје публикација која даје слику о величини и развијености међуопштинских регионалних заједница које су формиране 1975. године. Едиција обилује подацима захваљујући којима се региони могу лако међусобно поредити као и њихово појединачно поређење са Републиком. Да би задовољиле посебне потребе корисника подручна одељења РЗС, лоцирана у седиштима међуопштинских регионалних заједница, поред осталог, од 1978. до 1988. године издавала су комплексне збирке података о својим регионима.

Едиција је престала са објављивање 1991. године.

Попис становништва, домаћинстава и станова 

Попис становништва 1981. године извршен је у периоду од 1. до 15. априла. Овај попис је био највеће статистичко истраживање по броју пописаних једица у дотадашњој статистичкој пракси, јер је поред становништва и домаћинстава обухватио и све станове.

Прво чвориште рачунарске мреже EARN (European Academic Research Network) за нашу земљу био је, од 1987. године, Републички завод за статистику (чвориште се звало YUBGSS21).

EARN мрежа је већ тада била спојена са светском рачунарском мрежом, данас познатом као Интернет.

Попис становништва, домаћинстава, станова и пољопривредних газдинстава

Ово је последњи попис у низу спроведених пописа на 10 година (1961, 1971, 1981, 1991) према међународним препорукама да се попис одржава на сваких десет година и то на годину која се завршава са нулом, односно годину пре или после те године.

Због бојкота пописа од стране албанског становништва, попис није обављен на територији АП Косова и Метохије са већинским албанским становништвом и на подручју општина Бујановац и Прешево. Из тог разлога је за то подручје је урађена званична процена броја становника.

Резултати пописа су објављени у 24 књиге.

Донета Уредба о начину вршења послова министарстава и посебних организација 

Организација статистике у Савезној Републици Југославији, коју су 1992. године основале Србија и Црна Гора остала је иста. Савезни, републички, покрајински заводи и локална одељења наставили су да раде и имали су исте задатке и иста права као и пре. Влада Републике Србије је 29. јануара 1992. године донела Уредбу о начину вршења послова министарстава и посебних организација ван њиховог седишта којом су општине у Републици Србији груписане у 29 округа и Град Београд. Статистичка служба у Централној Србији обављала је послове из свог делокруга рада преко 9 подручних одељења у бившим седиштима регионе (Ваљево, Зајечар, Крагујевац, Краљево, Лесковац, ниш, Смедерево, Ужице и Шабац). На Територији АП Војводине од 1992. године функционише Сектор за статистику са 5 подручних одељења (Зрењанин, Нови Сад, Панчево, Сремска Митровица и Суботица). Исте године је формиран Сектор за статистику АП Косова и Метохије у чијем саставу је до јуна 1999. године.

Попис становништва, домаћинстава и станова

Поштујући међународне препоруке о периодици спровођења пописа, било је планирано да се први попис у XXI веку спроведе у априлу 2001. године. Међутим, у Србији је донета одлука да се пописивање одложи за годину дана. Попис је спроведен у периоду од 1. до 15. априла 2002. године, али само на територији централне Србије и АП Војводине. На територији АП Косово и Метохија попис није спроведен јер за то нису постојали услови. Овим пописим обухваћена су и питања о пољопривреди.

На основу прикупљених података о основним јединицама пописа (лицима, домаћинствима и становима) обрађени су и подаци о пољопривредним газдинствима, породицама и зградама.

Одржана прва конфренција за штампу, на којој су саопштени резултати Пописа. 

Пуштен у рад први веб сајт Републичког завода за статистику

Републички завод за статистику постао је следбеник Завода за статистику Србије и Црне Горе

Маја 2006. године Србија и Црна Гора постају независне републике. У складу са Чланом 60. Уставне повеље државне заједнице (Службени гласник бр. 1/2003) Република Србија је постала следбеник државне заједнице Србије и Црне Горе. На основу Одлуке о обавезама државних органа Републике Србије у остваривању надлежности Републике Србије као следбеника државне заједнице Србије и Црне Горе (Службени гласник бр. 48/2006 од 5.06.2006.) и у складу са Уредбом о финансирању надлежности које су прешле на Републику Србију с бивше државне заједнице, Републички завод за статистику постао је следбеник Завода за статистику Србије и Црне Горе.

Донет Закон о званичној статистици

(Службени гласник РС бр. 104/2009).

Доношењем овог закона престају да важе Закон о статистичким истраживањима (Службени гласник РС бр. 83/92, 53/93, 67/93, 48/94 и 101/05) и Закон о систему статистичких истраживања (Службени лист СРЈ бр. 80/94 и 28/96).

Пуштен у рад нови веб сајт

Развијена прва дисеминациона база података

Попис становништва, домаћинстава и станова

Попис је спроведен у периоду од 1. до 15. октобра 2011. године. Пописом су обухваћени држављани Републике Србије, страни држављани и лица без држављанства који имају пребивалиште у Републици Србији, без обзира да ли се у моменту пописа налазе у Републици Србији или у иностранству. Пописом се обухватају и држављани Републике Србије, страни држављани и лица без држављанства који имају пребивалиште у иностранству, а који у моменту пописа најмање годину дана бораве у Републици Србији.

Резултати пописа објављени су у 30 књига и 13 демографских студија.

Развијен ИСТ систем

Републички завод за статистику једна је од ретких статистичких институција у свету која има потпуно  самостално развијен оперативни, продукциони, meta data driven систем најновије технологије, који служи за унос, обраду, статистичку анализу и објављивање статистичких података. 

Отворен Twitter налог (@StatistikaSrb)

Попис пољопривреде

Попис пољопривреде 2012. спроведен је на основу Закона о попису пољопривреде 2011. године („Службени гласник РС“, бр. 104/09 и 24/11).

Попис пољопривреде 2012. је спроведен у оквиру Светског програма пописа пољопривреде 2010. 

Резултати Пописа пољопривреде објављени су у књигама

Пољопривреда у Републици Србији, Књига I и

Пољопривреда у Републици Србији, Књига II, као и у осам специјалних студија.

Спроведен први стручни преглед нивоа примене Кодекса праксе европске статистике у Републици Србији (Peer Review)

Пуштен у рад нови веб сајт и редизајнирана дисеминациона база података

Пуштен у рад Портал Отворени подаци

Отварањем скупова података за јавност, РЗС жели да подстакне реализацију Стратегије за развој е-Управе и других националних и међународних политика. Портал отворених података омогућава приступ скуповима података који се могу бесплатно користити и поново употребити у комерцијалне или некомерцијалне сврхе.

Попис становништва, домаћинстава и станова спроведен је у периоду од 1. до 31. октобра 2022. године.

Попис пољопривреде је реализован у периоду од 1. јуна до 15. децембра 2023. године.