Републички завод за статистику објављује коначне резултате Пописа становништва, домаћинстава и станова 2022. године о школској спреми, писмености и компјутерској писмености становништва Републике Србије, по општинама и градовима (Књига 4. „Школска спрема, писменост и компјутерска писменост“).

Поред тога, у дисеминационој бази доступна је и табела с подацима о становништву старости 15 и више година према националној припадности, старости, полу и школској спреми, по регионима. 

Табела 1. Становништво старо 15 и више година према школској спреми и полу

Према резултатима Пописа 2022, више од половине становништва старости 15 и више година завршило је средњу школу (53,1%), основну (осмогодишњу) школу је завршило 17,8% становника, диплому више или високе школе стекло је 22,4% лица, док је 6,3% становника без школе или је завршило мање од осам разреда основне школе. Посматрано по полу, удео жена које су стекле више или високо образовање у укупном броју жена старости 15 и више година већи је него удео мушкараца са вишим и високим образовањем у укупном броју мушкараца исте старости (удео лица са завршеном вишом или високом школом/факултетом/академијом - 24,03% жене, 20,73% мушкарци). 

Највећи удео лица са вишим и високим образовањем забележен је у београдским градским општинама Врачар (61,8%), Нови Београд (50,4%), Савски венац (53,7%) и Стари град (59,0%), док је најмањи удео лица са вишим и високим образовањем у општинама Мало Црниће (5,6%), Жабари (6,1%) и Гаџин Хан (6,6%).

У периоду између два пописа значајно је повећан удео лица са вишим и високим образовањем – са 16,24% (Попис 2011) на 22,44% (Попис 2022), као и удео лица са средњим образовањем  – са  48,93% (Попис 2011) на 53,08% (Попис 2022), док је забележено смањење удела лица без школске спреме и са непотпуним основим образовањем – са 13,68% (Попис 2011) на свега 6,28% (Попис 2022).

Становништво старо 10 и више година према писмености

У складу са методолошким препорукама, писменим се сматра свако лице старости 10 и више година које је завршило најмање четири разреда основне школе, као и свако лице које похађа школу у време спровођења пописа. Питање о писмености (да ли лице зна да прочита и напише кратак текст из свакодневног живота) постављано је само лицима старости 10 и више година која нису похађала школу или су завршила 1–3 разреда основне школе и нису наставила даље школовање.

Према резултатима Пописа 2022, мање од 38 000 лица, односно 0,63% становника старости 10 и више година је неписмено. Неписмених жена је далеко више него неписмених мушкараца – удео жена у укупном броју неписмених износи 71%. Више од половине неписмених има 65 и више година.

Посматрано по општинама, највећи удео неписмених у становништву старом 10 и више година је у општинама Бујановац (3,6%), Петровац на Млави и Нова Црња (2,7%), Бојник (2,6%) и Пландиште (2,3%).

У периоду између два последња пописа удео неписмених лица у становништву старости 10 и више година смањен је са 1,96% (Попис 2011) на 0,63% (Попис 2022). 

Табела 2. Становништво старо 15 и више година према компјутерској писмености и полу

Компјутерска писменост је дефинисана као способност лица да користи основне рачунарске апликације у извршењу свакодневних задатака (на послу, у школи или код куће). У вези с тим, прикупљени су подаци о томе да ли лице зна да врши обраду текста и креирање табела, да ли зна да претражује информације на интернету и да ли поседује основна знања из области електронске комуникације (слање и примање електронске поште, коришћење апликација Skype, Viber, WhatsApp и др.).

Према резултатима Пописа 2022. године, око 46% становника старости 15 и више година може се сматрати компјутерски писменим (умеју да обављају три основне активности на рачунару – компјутеру, таблету, мобилном телефону), око 30% становника само делимично познаје рад на рачунару (најчешће знају да пронађу информације на интернету или умеју да користе неку од апликација за електронску комуникацију или користе рачунар за унос текста и сл.), док се 24% становништва сматра компјутерски неписменима јер не умеју да обављају ниједну од наведених активности.

Посматрано по општинама, највећи удео компјутерски писмених лица забележен је у централним градским општинама Града Београда – Врачар (76,9%), Стари град (73,7%), Нови Београд (70,9%), Савски венац (69,9%), Звездара (67,6%), Вождовац (65,4%), Чукарица (62,6%), Раковица (61,2%), Палилула (57,7%) и Земун (57,4%), у Новом Саду (62,8%) и у Нишу (55,9%). Најмањи удео компјутерски писмених је у општинама Гаџин Хан (18,7%) и Мало Црниће (19,4%).

У међупописном периоду, удео компјутерски писмених лица у укупном становништву старости 15 и више година порастао је са 34,21% (Попис 2011) на 45,73% (Попис 2022).

Линкови: