У публикацији „Пословање предузећа у Републици Србији, према облицима својине, 2021–2022.“, аутора Милана Бурзановића, предмет посматрања су предузећа према облицима својине која су пословала у току 2021. и 2022. године.
Настављајући свеобухватно статистичко праћење предузећа у складу са међународним стандардима, овог пута се тежиште помера са презентације података по величини предузећа на угао посматрања резултата пословања према власничкој структури, као и пореклу капитала. Са тог новог аспекта и ова нова публикација пружа увид у значајан број макроекономских показатеља, на различитим нивоима територије и делатности, за предузећа која су пословала у посматраном периоду.
Перформансе пословања дате су, свака у посебном поглављу публикације, за предузећа која су, са становишта својине, разврстана у следеће контингенте: предузећа у приватној својини, која су подељена у две групе (прву групу чине приватна предузећа са 50 и више процената страног капитала, а другу групу чине остала предузећа у приватној својини), предузећа у државној својини и предузећа која су разврстана у друге облике својине (задружна својина, као и предузећа која нису још увек трансформисана из друштвене својине). Подела предузећа у приватној својини на две наведене групе извршена је на основу расположивих података структурних пословних статистика.
За сваки од посматраних контингената, у складу с важећом територијалном поделом и Класификацијом делатности (2010), подаци су, са становишта територије, исказани до нивоа региона Номенклатуре статистичких територијалних јединица – НСТЈ 2, а по делатностима на нивоу сектора Класификације делатности (2010).
* * *
У приказу који следи, за све издвојене сегменте пословних субјеката (према облицима својине односно пореклу капитала), поредимо резултате остварене 2022. године на нивоу Републике односно укупне привреде, на основу следеће групе индикатора:
1) Број предузећа
Обрачуном макроекономских показатеља за 2022. годину обухваћено је 108.316 предузећа, док је у 2021. години тај број износио 105.674, што представља повећање од 2,5% и у највећој мери се односи на предузећа у приватној својини.
2) Извоз и увоз робе
Највећи део укупне вредности извоза и увоза предузећа остварила су предузећа у приватној својини. Њихово учешће у укупној вредности извоза предузећа у 2022. години износило је 97,6%, при чему је учешће предузећа са 50 и више процената страног капитала износило 59,7%, а осталих предузећа у приватној својини 38,0%. Знатно мање учешће (2,3%) регистровано је код предузећа у државној својини. Учешће приватног сектора у укупној вредности увоза предузећа у 2022. години износило је 93,6%, при чему је учешће предузећа са 50 и више процената страног капитала износило 54,3%, а осталих предузећа у приватној својини 39,3%. Државни сектор је забележио учешће од 6,4%.
У укупном броју предузећа која су учествовала у извозу и увозу робе такође доминирају предузећа у приватној својини. Њихово учешће у укупном броју извозника у 2022. години износило је 99,3%, при чему је учешће предузећа са 50 и више процената страног капитала износило 11,1%, а осталих предузећа у приватној својини 88,1%. Знатно мање учешће, тек 0,6%, регистровано је код предузећа у државној својини. Учешће приватног сектора у укупном броју увозника у 2022. години износило је 99,4%, при чему је учешће предузећа са 50 и више процената страног капитала износило 9,6%, а осталих предузећа у приватној својини 89,8%. Државни сектор је забележио учешће од 0,6%.
Учешће предузећа у осталим облицима својине, како у укупној вредности извоза и увоза предузећа тако и у укупном броју предузећа која су учествовала у извозу и увозу предузећа, било је занемарљиво.
3) Нето добитак по запосленом
Највећи износ нето добитка по запосленом у 2022. години остварују предузећа у приватној својини и он износи 1081,23 хиљ. РСД, од чега је 1695,53 хиљ. РСД у предузећима са 50 и више процената страног капитала, док је у осталој приватној својини био 844,67 хиљ. РСД. Значајно је нижи нето добитак по запосленом код предузећа у државној својини, где он износи 291,72 хиљ. РСД, док у другим облицима својине износи 886,32 хиљ. РСД.
4) Нето губитак по запосленом
Нижи од просека нето губитак по запосленом у 2022. години остварила су предузећа у приватној својини, у висини 190,76 хиљ. РСД, од чега је 244,01 хиљ. РСД у предузећима са 50 и више процената страног капитала, док је у осталој приватној својини остварено 170,25 хиљ. РСД. Још нижи имали су други облици својине, 156,45 хиљ. РСД, а највећи нето губитак по запосленом у износу од 874,05 хиљ. РСД остварила су предузећа у државној својини.
5) Нето обртни фонд
Позитивна вредност нето обртног фонда указује на то да се не само основна средства већ и део обртне имовине финансира из дугорочних извора, што се сматра повољним са аспекта ликвидности и солвентности предузећа. Негативна вредност нето обртног фонда показује да вредност краткорочних обавеза предузећа надмашује вредност обртне имовине, тј. да се део сталне имовине финансира из краткорочних извора, што указује на проблеме у ликвидности, тј. немогућности уредног измирења обавеза према повериоцима и држави.
Од укупног износа нето обртног фонда, који је у 2022. години позитиван (износи 236.961 мил. РСД), само је нето обртни фонд за предузећа у државној својини негативан и он је 2022. године износио -675.135 мил. РСД, док је за предузећа у приватној својини позитиван и износио је 904.373 мил. РСД. И други облици својине су остварили позитиван нето обртни фонд, који је био 7.723 мил. РСД.
