У оквиру активности поводом обележавања Дана планете Земље, студенти групе Геопросторне основе животне средине на Географском факултету Универзитета у Београду, 16. априла 2026, посетили су Републички завод за статистику.

У школској 2025/26. години 235 319 деце похађало је предшколско васпитање и образовање. Од овог броја 114 148 (48,5%) чине девојчице, а 121 171 (51,5%) дечаци. Деце узраста од шест месеци до три године било је 59 902 (25,5%), а деце од навршене три године до поласка у школу 175 417 (74,5%).

У фебруару 2026. издато је 1 805 грађевинских дозвола, што представља смањење од 0,7% у односу на исти период претходне године. Од укупног броја дозвола издатих у фебруару, 80,1% дозволa односи се на зграде, а 19,9% на остале грађевине. Ако се посматрају само зграде, 80,2% дозвола издато је за стамбене, а 19,8% за нестамбене зграде, док се код осталих грађевина највећи део односи на цевоводе, комуникационе и електричне водове (74,2%).

Цене произвођача производа пољопривреде и рибарства у фебруару 2026. године, у односу на исти месец 2025. године, смањене су за 3,1%.

Цене производа и услуга личне потрошње у марту 2026. године, у односу на фебруар 2026. године, у просеку су повећане за 0,5%. 

У 2025. години, просечни месечни приходи у новцу и у натури по домаћинству (сва домаћинства) износили су 109 136 динара, а издаци за личну потрошњу домаћинстава (сва домаћинства) износили су 109 787 динара. У односу на 2024. годину, просечни месечни приходи у новцу и у натури виши су за 11,7%, и издаци за личну потрошњу домаћинстава такође су виши за 11,8%, номинално.

У публикацији „Пословање предузећа у Републици Србији, према облицима својине, 2023–2024“, аутора Милана Бурзановића, предмет посматрања су предузећа према облицима својине која су пословала у току 2023. и 2024. године.

Публикација даје приказ економских перформанси привредних друштава према власничкој структури, као и пореклу капитала, и на тај начин пружа увид у економску улогу и значај приватног (домаћег и страног) и државног капитала у српској привреди.

Публикација омогућава сагледавање утицаја својинске трансформације и страних директних инвестиција на пословање српске привреде, њену продуктивност, ефикасност и конкурентност на међународним тржиштима.

У 2024. години, приходи од накнада у области животне средине износили су 304 911 мил. динара, што је за 13,9% више него претходне године. Највеће учешће у структури прихода имале су категорије енергетскe накнаде са 86,8% и накнаде у области саобраћаја са 7,1%, док су накнаде за загађење и накнаде за коришћење ресурса учествовале са 4,7% односно са 1,4%, респективно.