Попис становништва, домаћинстава и станова представља организовано прикупљање података о становништву једне земље и најважнији статистички извор појединачних статистичких података.
Попис је, такође, најскупље, најкомплексније и најпопуларније статистичко истраживање које се спроводи у скоро свим земљама света.
Поред основог питања „Колико нас је?“, пописом се обезбеђује одговор на питање „Ко смо?“, у релацијама старости, пола, образовања, активности, занимања и осталих обележја, као и одговор на питање „Где и како живимо?“, у светлу информација о врсти стана, опремљености стана основним инсталацијама воде, струје итд. Одговори на ова питања дају нумерички оквир популације, што је основ ефикасног планирања, развоја економске, социјалне, популационе, аграрне и друге политике, али и административних активности и научног истраживања.
Спровођење пописа
Спровођење пописа становништва, домаћинстава и станова подељено је у шест фаза:
1. Припреме за спровођење пописа;
2. Пописивање;
3. Обрада података;
4. Формирање базе података;
5. Дисеминација података, и
6. Анализа резултата пописа.
Наведене фазе рада базирају се на искуствима из претходних пописа, с тим што Попис 2011. подразумева њихово унапређење у односу на претходни.
Попис становништва, домаћинстава и станова спроводен је на основу Закона о попису становништва, домаћинстава и станова у 2011. години („Службени гласник РС“, бр. 104/09 и 24/11).
Закон о Попису становништва, домаћинстава и станова 2011. године.
Закон о изменама Закона о Попису становништва, домаћинстава и станова 2011. године.
Подаци прикупљени у Попису 2011. користиће се искључиво у статистичке сврхе.
Пописивачи, инструктори, контролори и друга лица која врше послове у вези с Пописом дужна су да строго воде рачуна о тачности уписа, односно о тачној обради података које су дали даваоци података и да чувају као тајну све податке прикупљене од пописаних лица.
Према члану 30 Закона о попису становништва, домаћинстава и станова 2011. године, новчаном казном од 20.000 до 50.000 хиљада динара казниће се за прекршај пописивачи, инструктори или контролори и друга лица која врше послове у вези с Пописом ако:
- благовремено и на прописан начин не обављају послове Пописа;
- противно вољи лица обухваћеног Пописом захтевају да се то лице изјашњава о националној припадности или вероисповести;
- поступе супротно обавези чувања тајне.
Сва лица која су овлашћена да учествују у спровођењу Пописа становништва, као и запослени у Републичком заводу за статистику, дужна су да све податке прикупљене у Попису чувају као поверљиве током и након завршетка Пописа.
Подаци који ће се прикупити у Попису биће објављени или припремљени за потребе корисника као збирни подаци, чиме ће се обезбедити заштита идентификационих података пописаних лица.
Пописни подаци биће заштићени од неовлашћеног давања, коришћења, као и од губитка, уништења или исправљања података.
Спровођење пописа на нашем тлу има веома дугу традицију, која се може пратити још од давне 1834. године, када је на простору тадашње Србије извршен први попис у савременом смислу те речи. Од тог „пописа људства“ па до Првог светског рата пописи су, у просеку, спровођени скоро на сваких пет година, што сведочи о врло динамичном историјском раздобљу, које је наметало потребу за честим снимањем промена територијалног распореда и састава становништва, као и економских добара, а нарочито у ослобођеним крајевима. Стога, подаци тих раних пописа и данас имају изузетан историографски значај.
У периоду између два светска рата извршена су само два југословенска пописа становништва, и то 1921. и 1931. године, а попис планиран за 1941. годину није спроведен због избијања Другог светског рата. Након рата, због потребе да се у што краћем року прикупе подаци о штетама насталим услед ратних разарања, како би подношење југословенских захтева међународним форумима за накнаду ратне штете почивало на објективној статистичкој документацији, 1948. године извршен је тзв. „скраћени“ попис, а већ 1953. и први комплетан послератни попис становништва. Почев од Пописа 1961. године, поново се, сходно препорукама УН, успоставља десетогодишња периодика спровођења пописа становништва, тако да су пописи извршени 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Поштујући међународне препоруке о периодици спровођења пописа, планирано је да се први попис у XXI веку спроведе априла 2001. године. Међутим, најпре су државни органи Црне Горе, а касније и Србије донели одлуку да се пописивање одложи за годину дана. Непосредно пред новоутврђени термин одржавања пописа, у марту 2002. године, Црна Гора поново одлаже његово спровођење, док се у Републици Србији доноси одлука да се попис ипак спроведе у периоду од 1- 15. априла 2002 године, али само на територији централне Србије и АП Војводине. На територији АП Косово и Метохија попис није спроведен јер за то нису постојали услови.
Значај пописа огледа се у томе што се њиме обезбеђују потпуни, квалитетни, тачни и међународно упоредиви статистички подаци о становништву, домаћинствима и становима и омогућава упоредивост са подацима из ранијих пописа, у складу са потребама корисника из земље и иностранства.
Поред тога што попис представља основни извор података за мале географске области (насеља, делова насеља), подаци који се прикупе у попису од великог су значаја и за:
Подели ову страну |
|
|
