Републички завод за статистику објављује резултате Детаљних таблица морталитета за Републику Србију, за период 2021–2023. године, које су урађене на основу резултата Пописа становништва, домаћинстава и станова 2022. године и статистичких података о природном кретању становништва током 2021, 2022. и 2023. године. У овим таблицама показатељи су израђени за укупно становништво, по полу и појединачним годинама старости, и то за територију Републике Србије, за територијалне функционалне целине Србију – север и Србију – југ и регионе који улазе у њихов састав, као и на општинском нивоу.
Најважнији показатељ таблица смртности је очекивано или средње трајање живота, који даје податак колико ће година још живети у просеку лице одређене старости, под претпоставком да ће смртност остати непромењена, тј. онаква каква је била у периоду за који су израђене таблице. Према последњим резултатима детаљних таблица морталитета за период 2021–2023, очекивано трајање живота живорођених мушкараца и жена у Републици Србији износи 72,30 и 77,49 година, респективно. У односу на период 2010–2012. године, забележен је пораст од 0,3 године код мушкараца и 0,4 године код жена, при чему је задржана разлика у просечном животном веку од 5,2 године у корист жена. Очекивани пораст просечног животног века од око две године, који је остварен у међупописном периоду од 2002. до 2011. године, није поновљен због значајног утицаја пандемије коронавируса, посебно у 2021. години, која припада трогодишњем интервалу око пописа из 2022. године. У тој години, вишак смртности, у односу на просечан број умрлих у периоду од 2016. до 2019. године, износио је преко 34%.
| Период таблица | Пол | ||
| мушки | женски | ||
| Средње трајање живота новорођених | 1952–1954 | 58,81 | 61,13 |
| 1960–1962 | 64,54 | 67,25 | |
| 1970–1972 | 67,12 | 71,52 | |
| 1980–1982 | 68,77 | 73,74 | |
| 1990–1992 | 68,45 | 74,51 | |
| 2001–2003 | 69,60 | 74,95 | |
| 2010–2012 | 71,96 | 77,12 | |
| 2021–2023 | 72,30 | 77,49 | |
| Повећање у годинама | Од 1952–1954. до 1960–1962. | 5,73 | 6,12 |
| Од 1960–1962. до 1970–1972. | 2,58 | 4,27 | |
| Од 1970–1972. до 1980–1982. | 1,65 | 2,22 | |
| Од 1980–1982. до 1990–1992. | –0,32 | 0,77 | |
| Од 1990–1992. до 2001–2003. | 1,15 | 0,44 | |
| Од 2001–2003. до 2010–2012. | 2,36 | 2,17 | |
| Од 2010–2012. до 2021–2023. | 0,34 | 0,37 | |
Посматрано на регионалном нивоу, Београдски регион бележи најбоље резултате очекиваног трајања животног века (око 76 година), док је у Региону Војводине животни век најкраћи (око 74 године). На нивоу области, најдужи животни век новорођених је у Златиборској области и износи 76,5 године, док се најкраће живи у Севернобанатској области, у просеку око 72,7 година.
Податак о средњем трајању живота лица старих 65 година је веома важан у демографској анализи старења становништва. Вредност очекиваног трајања живота при овој старости за мушкарце је остала у нивоу из претходне деценије и износи 13,8 година у периоду 2021–2023. Благи пораст вредности овог индикатора се уочава код жена – полазећи од 16,2 године, колико је забележено у таблицама 2011. године, средње трајање живота жена старих 65 година износи 16,4 године 2022. године. На нивоу области, најнижи очекивани животни век са 65 година забележен је у Севернобанатској области – 12,5 година за мушкарце и 15,4 године за жене. Насупрот томе, мушкарци у Златиборској области имају најдужи очекивани животни век са 65 година (15 година), док je код жена најдужи животни век у Београдској области, где износи 17,2 године.
Комплетнији приказ података о смртности у периоду 2021–2023, објављени у публикацији „Детаљне таблице морталитета за Републику Србију, 2021–2023“, могу се наћи и у електронској форми на интернет страницама: www.stat.gov.rs и www.popis2011.stat.rs.
