Спровођење пописа на нашем тлу има веома дугу традицију, која се може пратити још од давне 1834. године, када је на простору тадашње Србије извршен први попис у савременом смислу те речи. Од тог „пописа људства“ па до Првог светског рата пописи су, у просеку, спровођени скоро на сваких пет година, што сведочи о врло динамичном историјском раздобљу, које је наметало потребу за честим снимањем промена територијалног распореда и састава становништва, као и економских добара, а нарочито у ослобођеним крајевима. Стога, подаци тих раних пописа и данас имају изузетан историографски значај.

У периоду између два светска рата извршена су само два југословенска пописа становништва, и то 1921. и 1931. године, а попис планиран за 1941. годину није спроведен због избијања Другог светског рата. Након рата, због потребе да се у што краћем року прикупе подаци о штетама насталим услед ратних разарања, како би подношење југословенских захтева међународним форумима за накнаду ратне штете почивало на објективној статистичкој документацији, 1948. године извршен је тзв. „скраћени“ попис, а већ 1953. и први комплетан послератни попис становништва. Почев од Пописа 1961. године, поново се, сходно препорукама УН, успоставља десетогодишња периодика спровођења пописа становништва, тако да су пописи извршени 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Поштујући међународне препоруке о периодици спровођења пописа, планирано је да се први попис у XXI веку спроведе априла 2001. године. Међутим, најпре су државни органи Црне Горе, а касније и Србије донели одлуку да се пописивање одложи за годину дана. Непосредно пред новоутврђени термин одржавања пописа, у марту 2002. године, Црна Гора поново одлаже његово спровођење, док се у Републици Србији доноси одлука да се попис ипак спроведе у периоду од 1- 15.  априла 2002 године, али само на територији централне Србије и АП Војводине. На територији АП Косово и Метохија попис није спроведен јер за то нису постојали услови.