У публикацији „Пословање предузећа у Републици Србији, према облицима својине, 2022–2023.“, аутора Милана Бурзановића, предмет посматрања су предузећа према облицима својине која су пословала у току 2022. и 2023. године.
Публикација даје приказ економских перформанси привредних друштава према власничкој структури, као и пореклу капитала, и на тај начин пружа увид у економску улогу и значај приватног (домаћег и страног) и државног капитала у српској привреди.
Публикација омогућава сагледавање утицаја својинске трансформације и страних директних инвестиција на пословање српске привреде, њену продуктивност, ефикасност и конкурентност на међународним тржиштима.
Индикатори приказани у публикацији могу бити од користи економским аналитичарима, као и креаторима економских и структурних политика у утврђивању узрока разлика у економским перформансама привредних друштава са различитом структуром капитала и власништвом и формулисању политика и мера за унапређење профитабилности и конкурентности домаћег предузетништва, укључујући и пословање привредних друштава у државној својини.
У табелама ове публикације сви изабрани индикатори приказани су на нивоу сектора Класификације делатности (2010), а територијално до нивоа региона према Номенклатури статистичких територијалних јединица. Уз то, публикација садржи и велики број графичких приказа за све макроекономске показатеље.
* * *
У приказу који следи, за све издвојене сегменте пословних субјеката (према облицима својине односно пореклу капитала), поредимо резултате остварене 2023. године на нивоу Републике Србије односно укупне привреде, на основу следеће групе индикатора:
1) Број предузећа
Обрачуном макроекономских показатеља за 2023. годину обухваћено је 110 287 предузећа, док је у 2022. години тај број износио 108 316, што представља повећање од 1,8% и у највећој мери се односи на предузећа у приватној својини.
2) Извоз и увоз робе
Највећи део укупне вредности извоза и увоза предузећа остварила су предузећа у приватној својини. Њихово учешће у укупној вредности извоза предузећа у 2023. години износило је 97,6%, при чему је учешће предузећа са 50 и више процената страног капитала износило 61,1%, а осталих предузећа у приватној својини износио 36,5%. Знатно мање учешће (2,4%) регистровано је код предузећа у државној својини. Учешће приватног сектора у укупној вредности увоза предузећа у 2023. години износило је 94,4%, при чему је учешће предузећа са 50 и више процената страног капитала износило 54,2%, а осталих предузећа у приватној својини 40,2%. Државни сектор је забележио учешће од 5,5%.
У укупном броју предузећа која су учествовала у извозу и увозу робе такође доминирају предузећа у приватној својини. Њихово учешће у укупном броју извозника у 2023. години износило је 99,3%, при чему је учешће предузећа са 50 и више процената страног капитала износило 10,8%, а осталих предузећа у приватној својини 88,5%. Знатно мање учешће, тек 0,6%, регистровано је код предузећа у државној својини. Учешће приватног сектора у укупном броју увозника у 2023. години износило је 99,4%, при чему је учешће предузећа са 50 и више процената страног капитала износило 9,3%, а осталих предузећа у приватној својини 90,1%. Државни сектор је забележио учешће од 0,5%.
Учешће предузећа у осталим облицима својине, како у укупној вредности извоза и увоза предузећа тако и у укупном броју предузећа која су учествовала у извозу и увозу предузећа, било је готово занемарљиво.
3) Нето добитак по запосленом
Приближно на нивоу просека нето добитак по запосленом у 2023. години остварују предузећа у приватној својини, и то у износу од 983,07 хиљ. РСД, у оквиру којих је, међутим, знатно виши, 1436,70 хиљ. РСД, у предузећима са 50 и више процената страног капитала, док је у осталој приватној својини био 801,05 хиљ. РСД. У односу на претходну годину значајно је повећан нето добитак по запосленом код предузећа у државној својини, где он износи 1047,05 хиљ. РСД, док у другим облицима својине износи 583,60 хиљ. РСД.
4) Нето губитак по запосленом
Нешто нижи од просека нето губитак по запосленом у 2023. години остварила су предузећа у приватној својини, у висини 224,42 хиљ. РСД, у оквиру којих је ипак изнад просека, 275,18 хиљ. РСД, у предузећима са 50 и више процената страног капитала, док је у осталој приватној својини остварено 204,05 хиљ. РСД. На нивоу 362,20 хиљ. РСД имали су други облици својине, а највећи нето губитак по запосленом у износу од 384,37 хиљ. РСД остварила су предузећа у државној својини.
Линк на публикацију
