Просечна зарада (бруто) обрачуната за март 2020. године износила је 82 320 динара, док је просечна зарада без пореза и доприноса (нето) износила 59 681 динар.

Раст бруто зарада у периоду јануар–март 2020. године, у односу на исти период прошле године, износио је 10,4% номинално, односно 8,4% реално. Истовремено, нето зараде су порасле за 10,3% номинално и за 8,3% реално.

У поређењу са истим месецом претходне године, просечна бруто зарада за март 2020. године номинално је већа за 10,1%, а реално за 8,7%, док је просечна нето зарада већа за 10,0% номинално, односно за 8,6% реално.

Медијална нето зарада за март 2020. године износила је 44 818 динарa, што значи да је 50% запослених остварило зараду до наведеног износа.

Табеле:

Табеле 1. и 2. Просечне зараде и индекси зарада

Табела 3. Просечне зараде по областима делатности 

Табела 4. Просечне зараде по општинама и градовима 

Табелa 5. Просечне зараде у јавном сектору 

Методолошка објашњења

Извор података

Истраживање о зарадама заснива се на подацима из обрасца Пореске пријаве за порез по одбитку (образац ППП-ПД). Просечне зараде израчунавају се на основу износа обрачунатих зарада за извештајни месец и броја запослених који је изражен еквивалентом пуног радног времена (full-time equivalent – FTE).

Обухват

Обухваћени су сви пословни субјекти који су Пореској управи доставили електронски попуњен образац пореске пријаве ППП-ПД са обрачунатим зарадама.

Обухваћене су све категорије запослених за које су послодавци, тј. пословни субјекти, Пореској управи доставили електронски попуњен образац ППП-ПД са обрачунатим зарадама.

Дефиниција зараде

У истраживању о зарадама (у складу са Законом о раду и Законом о порезу на доходак грађана), под зарадом се подразумевају све исплате запосленима на које се плаћају припадајући порези и доприноси.

Зараду чине:

• зараде запослених у радном односу, укључујући накнаде за дежурства, за рад ноћу и по сменама, недељом и празником; накнаде за исхрану у току рада и за неизвршене часове рада (годишњи одмор, плаћено одсуство, празници, боловања до 30 дана, одсуство због стручног усавршавања, застој у раду који није настао кривицом радника); регрес за коришћење годишњег одмора, награде, бонуси и сл.;
• накнаде за рад запослених ван радног односа (по основу уговора о обављању привремених и повремених послова).

Зарадом се не сматрају накнаде по основу уговора о делу, накнаде за боловања дужа од 30 дана, накнаде трошкова запосленима за долазак на посао и одлазак са посла, за време проведено на службеном путу у земљи и иностранству, накнаде за смештај и исхрану током рада и боравка на терену, отпремнине запосленима при одласку у пензију или за чијим је радом престала потреба, једнократне накнаде у складу са социјалним програмом, накнаде трошкова погребних услуга и накнаде штете због повреде на раду или професионалног обољења, јубиларне награде, солидарне помоћи, као ни остала примања за која се не плаћају порези и доприноси.

Републички завод за статистику од 1999. године не располаже појединим подацима за АП Косово и Метохија, тако да они нису садржани у обухвату података за Републику Србију (укупно).