Prosečna zarada (bruto) obračunata za jun 2020. godine iznosila je 82 572 dinara, dok je prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) iznosila 59 740 dinara.

Rast bruto zarada u periodu januar–jun 2020. godine, u odnosu na isti period prošle godine, iznosio je 9,5% nominalno, odnosno 8,0% realno. Istovremeno, neto zarade su porasle za 9,4% nominalno i za 7,9% realno.

U poređenju sa istim mesecom prethodne godine, prosečna bruto zarada za jun 2020. godine nominalno je veća za 11,6%, a realno za 9,8%, dok je prosečna neto zarada nominalno veća za 11,4%, odnosno za 9,6% realno.

Medijalna neto zarada za jun 2020. godine iznosila je 45 500 dinara, što znači da je 50% zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa.

Tabele:

Tabele 1a. i 2. Prosečne zarade i indeksi zarada

Tabela 3. Prosečne zarade po oblastima delatnosti 

Tabela 4. Prosečne zarade po opštinama i gradovima 

Tabela 5. Prosečne zarade u javnom sektoru 

Tabele 6. i 7. Prosečne zarade po zaposlenom, II kvartal 2020. godine 

Tabela 8. Prosečne zarade po zaposlenom, po oblastima delatnosti, II kvartal 2020. godine 

Tabela 9. Prosečne zarade po zaposlenom, po opštinama i gradovima, II kvartal 2020. godine 

Metodološka objašnjenja

Izvor podataka

Istraživanje o zaradama zasniva se na podacima iz obrasca Poreske prijave za porez po odbitku (obrazac PPP-PD). Prosečne zarade izračunavaju se na osnovu iznosa obračunatih zarada za izveštajni mesec i broja zaposlenih koji je izražen ekvivalentom punog radnog vremena (full-time equivalent – FTE).

Obuhvat

Obuhvaćeni su svi poslovni subjekti koji su Poreskoj upravi dostavili elektronski popunjen obrazac poreske prijave PPP-PD sa obračunatim zaradama.

Obuhvaćene su sve kategorije zaposlenih za koje su poslodavci, tj. poslovni subjekti, Poreskoj upravi dostavili elektronski popunjen obrazac PPP-PD sa obračunatim zaradama.

Definicija zarade

U istraživanju o zaradama (u skladu sa Zakonom o radu i Zakonom o porezu na dohodak građana), pod zaradom se podrazumevaju sve isplate zaposlenima na koje se plaćaju pripadajući porezi i doprinosi.

Zaradu čine:

• zarade zaposlenih u radnom odnosu, uključujući naknade za dežurstva, za rad noću i po smenama, nedeljom i praznikom; naknade za ishranu u toku rada i za neizvršene časove rada (godišnji odmor, plaćeno odsustvo, praznici, bolovanja do 30 dana, odsustvo zbog stručnog usavršavanja, zastoj u radu koji nije nastao krivicom radnika); regres za korišćenje godišnjeg odmora, nagrade, bonusi i sl.;
• naknade za rad zaposlenih van radnog odnosa (po osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova).

Zaradom se ne smatraju naknade po osnovu ugovora o delu, naknade za bolovanja duža od 30 dana, naknade troškova zaposlenima za dolazak na posao i odlazak sa posla, za vreme provedeno na službenom putu u zemlji i inostranstvu, naknade za smeštaj i ishranu tokom rada i boravka na terenu, otpremnine zaposlenima pri odlasku u penziju ili za čijim je radom prestala potreba, jednokratne naknade u skladu sa socijalnim programom, naknade troškova pogrebnih usluga i naknade štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja, jubilarne nagrade, solidarne pomoći, kao ni ostala primanja za koja se ne plaćaju porezi i doprinosi.

Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže pojedinim podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno).